Priča za laku noć...

Hello ekipa... evo da ja Vama kažem šta se meni neki dan dogodilo... idem ja ulicom kad ono ispred mene iskoči čelik ni manje ni više nego sa martenzitnom strukturom... i kažem ja njemu( zamislite Dušana iz Večernje škole...): Oooojjjj ččččeeeelllliiiččččeeee jjjjeeeessssiiii lllliiii tttiiii bbbbaaaašššš ččččeeeeellllliiiiikkkk iiiilllliii ssssiiiii bbbbbiiiijjjjjeeeellllliiii lllliiiijjjjeeeeevvvv... on šuti... ja opet...: Oooojjjjj ččččeeeelllliiiiččččeeee jjjjeeeessssiiiii lllliiiii ttttiiii bbbbaaaaššššš ččččeeeelllliiiikkkk iiilllliiii ssssiiii bbbbiiiijjjjeeeelllliiii lllliiiijjjjeeeevvvv... on opet šuti... ja ga gledam i mislim si pa jebote takav čelik koji ne zna kaj on zapravo je... i u tom trenutku dođe cut extrude iz solida... i kaže mi makni mi se s puta ili ću te probušiti... ja mu se naguzim i velim ajde buši... i dođe on... nacrta si kružnicu na guzici i odjedanput popizdi, poljubičasti i svud oko njega neki uskličnici... ja reku pa koji ti je sad... a dođe on i kaže imposible to make hole... hole already exists... sketch over definded...error... cyclic redundancy check... this program will be shut down... we are sorry for the incovience( ne znam kak se to piše...) i reku ajde dobro... hodam ja dalje i vidim dinju kak se kotrlja... ja njoj pa dobro šta si glupa... ispadaš budala... a dođe ona meni bolje ispast budala nego iz aviona... a ja njoj odbrusim da kakve to čarape ima... mislim uopće joj čarape nisu bile in... pogledam iza sebe... reku oooojjjj ko ga jebe... čelik još stoji nepomično... cut extrude se zbrejko i sad iznad njega stoji This program is not responding... dinja se i dalje kotrlja u svojim ružnim čarapama... i vidim ispred sebe a pored dilje kemijsku olovku... dođem do nje i stavim je u đep/džep... reku ajde lijepo sad imam i kemijsku ali nemam po čemu pisati... mislim si ja idem još malo naprijed pa ću sigurno u ćusme naći neki stari metro ili popdnevni 24 sata... još da mi križaljka nije riješena... bilo bi jebeno... hodam ja tako po ulici i mislim si pa jebote jagoda je jedino voće koje svoje koštice „drži“ s vanjske strane ploda... i u tom času iznad mene preleti vrabac... zbunjen pogleda glupu dinju, slučajno proleti kroz tipku End now koja je bila iznad cut extrude-a okrene se da vidi kaj je to bilo i spiči se u čelik koji je i dalje samo stajao... i sad normalno dinja se stane smijati... cut extrude nestane a čeliku se živo jebe dok vrapčić polagano klizi po njegovoj fino obrađenoj površini spremnoj za mjerenje tvrdoće po Vickersu a oni donjeli aparat za mjerenje po brinellu... dok je rockwell stajao u kutu i svima im kleo zato što nisu izabrali njegovu metodu... i mislim si opet ja pa kako to da tako puno mislim u zadnje vrijeme... mora da sam popizdio... pogledam sad ispred sebe i vidim plakat... piše nagrada onom tko točno odgovori... reku ajde to ću sad ubit budući da tak puno razmišljam... i pitanje bi: Objasnite nedostatak geometrijskom modela: Nedostatak podrške design intent-u. Reku WTF?!?! Mislim si ja šta bi to moglo biti a kad ono britvice za gilletov mach 3 turbo me gledaju is ćasme... i sad si ja opet mislim pa jebote fakat puno mislim... to mora prestat... ćopim britvice... odnesem ih do čelika i na njegovoj fino pripremljenoj površini ih nabrusim... odem do dinje i narežem ju na kriške i pojedem... odem do plakata i na njega napišem jebe mi se i špiš was here sa kemijskom koju sam ranije našao... pomaknem se do koša sa ćesme i krenem si rezati žile, kad ono ne ide... žileti već otupili... reku pa jebem ti ja i britvice i sve... da ti jebem... i kak da se sad ubijem da prestanem tolko razmišljati... ništa ćopim britvice i kemijsku... bacim ih u ćesme i reku idem se i ja spičkati u čelik ko vrabac... i sad ja ćopim zalet i trčim prema čeliku kad se poskliznem na koru od dinje... padnem ko pička kolko sam dugačak i širok na pločnik... gledam koru kak još leti po zraku i lagano rotira u xz ravnini čineći ful pravilan paraboloid... pogađa teglu sa cvijećem na prozoru i tegla počne padati... ja se već usro na pločniku reku ubit će me tegla... i isro ja tako ovu dinju šta sam ju prije pojeo od straha kad tegla padne pored mene... pogledam u teglu i reku ajme veselja... živ sam dobro da nisam umro jer to uope nije cool...i dignem se s pločnika i odem dalje u suton... :)

Pozdrav od mentalno nestabilnog Streetpimpzg-a...