A kako je bilo dobro...

Otišli Žaretina i ja u Karlovac u četvrtak i očekivali smo da će biti dobro...bilo je još bolje od toga.
Svirala je Crvena Jabuka, noć je bila mlada i pri-pijana, cure su bile tu...neke malo više neke manje.

Kažu ljudi, kriv je alkohol. Kažem ja, ne baš potpuno :)

Popeli smo se dobrom starom Lanciom uzbrdo u naselje Švarča i sparkirasmo se.
Imao sam ubrzo tour de kvart u potrazi za čokoladom koju zaboravih kupiti svojoj dragoj, i potraga se isplatila jer sam ugrabio Milku od kojih 200-300 grama.
Nakon toga smo malo raspalili po gemištu, ali ne koliko smo kasnije na koncertu po pivi i gemištu ;)

Dragi kompa Žarko se isprva nije dao zajebavat, ali kasnije kad se razbacao skupa sa svima nama, onda je zabava počela kako treba. Crvena Jabuka je svirala, Žera je bio trijezan, znao sam da nešto ne valja te večeri. Eh, nije valjao Kemal Monteno koji je doslovce rastjerao ljude svojim žalopojkama, ali to je bilo i jedino što nije valjalo. Kasnije smo uz zvukove Crvene Jabuke i dva ogromna pereca promjera od pola metra nastavili lunjati noću...

Umor nas je malo i svladao pa smo se doslovce izvalili na trotoar, ali to je sve čar Karlovca, usporenog načina života tamo i relativno pristojnih ljudi. Osim onih koji prodaju 10 bombona za 10 kuna, ali...ima kretena posvuda.
Za kraj vam prilažem jednu sličicu dragog koleeeeegeeeee pod laganim utjecajem noći i Karlovačkog (bok Lalić, al nisi ti)...

Lijep pozdrav Bokiju i mojoj kumi Ivani ako čitaju...a još ljepši mojoj Ivani.

Do sljedećeg posta...

Lancia, World Rally Champion.
:)))
(P.S. popravljen kotač za 10 minuta...štaš')